Web3 nastavlja da raste, uprkos nevoljama koje prate tržište. No, iako je tehnologija inovativna, pravni okvir koji ih prati je kompleksan i biće sve više. To nije izuzetak ni na Balkanu gde su regulative (prečesto?) nedovoljno razvijene ili neusklađene s globalnim trendovima. Ako planirate da pokrenete web3 projekt, važno je da imate u vidu opšte uslove koje svaka kompanija treba da ispuni, kao i specifičnosti koje se odnose na web3. U nastavku obrađujemo ključne korake.

Osnivanje firme: gde i kako otvoriti pravni subjekt?

Do biznisa vode dva puta. Prvo, najjednostavnija mogućnost je da ostanete lokalno prisutni, odnosno u svojoj matičnoj državi. Budući da sve ex-YU države baštine jugoslovensku (evropsku) pravnu tradiciju, uslovi i postupci su dosta slični. Postupak uglavnom izgleda ovako:

• Odabir pravne forme – najčešće će to biti društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o, eng. LLC). Još jedna popularna forma je preduzetnik (preduzetnička radnja, agencija, eng. sole proprietor).
• Donošenje osnivačkog akta društva – sadržaj ovog dokumenta je propisan zakonom i obuhvata poslovno ime, adresu sedišta, direktora, osnovni (temeljni) kapital, organe uprave, članove (tzv. akcionari, eng. shareholders). U slučaju preduzetnika, najčešće nema osnivačkog akta.
• Overa osnivačkog akta kod nadležnog organa – to može biti sud ili notar (javni beležnik), i tom prilikom ćete platiti taksu za overu.
• Registracija društva – uz prijavu registracije i taksu, nadležnom organu podnosite (trgovinski sud ili posebni registar) overeni osnivački akt, identifikacioni dokument i druga dokumenta koje lokalni propisi zahtevaju.

Nakon uspešne registracije vaše firme, sledeći korak bi bio otvaranje računa u bankama, kako biste bili potpuno operativni. Tokom tog procesa, banka traži dostavu brojnih dokumenata i davanje različitih izjava, prevashodno zbog svojih AML obaveza. Budući da ćete se baviti web3 poslovima, imajte u vidu da banke i dalje s nepoverenjem gledaju na „kripto“. Stoga prilikom opisa vašeg poslovnog modela ili industrije možete navesti da je u pitanju IT industrija ili programiranje. Pored banke, možete otvoriti nalog kod pružaoca usluga u vezi sa digitalnom imovinom (tzv. menjačnica, eng. Centralised Exchange – CEX), koja će biti most između fiat i kripto sveta finansija.

Sa druge strane, svoju firmu možete otvoriti i u inostranstvu. Neke od popularnih destinacija su Estonija, Malta, Ujedinjeni Arapski Emirati, Delaver (US), Britanska Devičanska Ostrva itd. Razlozi u prilog osnivanja firme u ovim jurisdikcijama su otvorenost prema digitalnim biznisima, posebno kripto projektima, jednostavnost dobijanja licenci za usluge povezane sa kripto imovinom, niski ili odsustvo poreza. Sa druge strane, ne treba gubiti iz vida da ispod pompeznih reklama postoje „izazovi na terenu“, što znači da je možda teško otvoriti račun u banci, troškovi osnivanja (lokalnih konsultanata ili agenata) su visoki, ta država je označena kao rizična ili poreski raj, te će transakcije sa njima biti predmet pojačane kontrole ili dodanog poresko opterećenja.

Naravno, lokalna i inostrana firma ne stoje u odnosu isključivosti, pa osnivači često odlučuju da imaju lokalnu firmu u kojoj je zaposlen dev tim, dok inostrani entitet služi da bi primio investiciju, držao IP ili licencu. Ako birate „treći put“, morate da osmislite model po kome ćete prenositi sredstva iz jednog entiteta u drugi. Razlog za to je što će firma gde su zaposleni uglavnom biti troškovni centar, a preko inostranog entiteta ići naplata usluga, tj. vašeg proizvoda.

Unutrašnja organizacija firme

Svoj projekat treba da postavite na dobre osnove od samog početka. To znači da morate jasno definisati uloge (prava, obaveze i odgovornosti) među osnivačima, zaposlenima i spoljnim saradnicima (tzv. kontraktori). U ostvarivanju tog cilja će značajno pomoći ako imate pisani trag dogovora koje napravite. Ako ne možete da priuštite sebi pravnu pomoć, postoje preduzetnički ili startap portali koji nude besplatne modele dokumenata.

Osnivači često zaključuju ugovor između sebe (eng. shareholders agreement, ne mešati sa osnivačkim aktom), u kojem se utvrđuju pravila funkcionisanja njihovog odnosa, mehanizmi prevazilaženja sukoba ili blokade u odlučivanju, prodaja udela itd. Sadržaj ugovora je uglavnom vrlo fleksibilan i nije predmet registracije kod nadležnog organa.

Za razliku od osnivača, odnos sa zaposlenima se uređuje ugovorom o radu čiji minimalni sadržaj, prava i obaveze propisuje zakon. Zakoni o radu se retko detaljno bave ograničenjima koja su bitna u startap svetu, kao što su ustupanje prava intelektualne svojine, zabrana konkurencije i slično.

Saradnja sa spoljnim saradnicima i/ili savetnicima (eng. advisors) treba da se reguliše ugovorima, zbog izvesnosti i pravne sigurnosti obe strane. Osim komercijalnih aspekata (opis usluga/proizvoda i cene), važno je obratiti pažnju na poverljivost, ustupanje IP, razne zabrane (eng. non-compete, non-solicition, non-cicrumvention, non-disclosure).

Web3 proizvod

Ako razvijate svoj web3 proizvod (trading platform, staking, wallet itd.) treba da vodite računa da vam za komercijalnu upotrebu možda treba neka licenca. Nevolja je u tome što treba da prepoznate da li se radi o usluzi za koju vas propisi obavezuju da imate licencu. Primera radi, platforma za trgovanje može potpasti pod uslugu upravljanje platformom za trgovanje kriptoimovinom, staking i wallet mogu biti deo usluge pružanja čuvanja kriptoimovine i upravljanje njome u ime klijenata. Iako lokalno za vaš proizvod nije potrebna licenca nadzornog organa, pojedine jurisdikcije, odnosno tržišta mogu da vide vaš proizvod kao kripto usluga za koju je neophodno imati licencu. Primera radi, ako vaš entitet iz Crne Gore ili Paname ne mora da licencira svoj proizvod, u Evropskoj uniji ne biste smeli da ga reklamirate ili nudite licima iz EU jer MiCA regulativa to zabranjuje (eng. reverse solicitation).

Vaš sajt ili mobilna aplikacija, gde je proizvod dostupan, moraju da sadrže opšte uslove korišćenja (eng. Terms of Service ili Terms and Conditions – dalje: T&C) u kojima definišete uslove pod kojima korisnici pristupaju i koriste vaš proizvod, sajt ili aplikaciju. Bitan aspekt T&C jeste isključenje pojedinih kategorija (lica pod sankcijama US, UK, EU, UN i drugih; lica iz država pod sankcijama, države sa crne i sive FATF liste), zabrana zloupotrebe i ograničenja odgovornosti. Ako prikupljate podatke o korisnicima, koristite kolačiće ili imate njuzleter, izvesno je da morate da imate i politiku privatnosti.

Tokeni

Tokom 2025. je lansirano na milione novih tokena. Tržištu sigurno nedostaje i vaš token. Ukoliko mislite da je to slučaj, najpre definišite šta tokenom hoćete da postignete. Ako je u pitanju korisnički token (eng. utility token; svi tokeni su utility tokeni wink wink), to znači da ima posebnu funkciju u vašem ekosistemu, odnosno za vaš proizvod, primera radi pristup premijum opcijama, ostvarivanje popusta, pravo odlučivanja u DAO i drugo.

Ako je u pitanju token kao finansijski instrument (eng. security token), vrlo verovatno ćete morati da se bavite propisima o tržištima kapitala i regulatorom nadležnim za hartije od vrednosti (eng. Securities Exchange Commision). U tom slučaju, troškovi mogu značajno da vam se povećaju, a neka tržišta ostati zatvorena za vas poput U.S.

Pošto se definisali prava i funkcionalnosti koje proizlaze iz vašeg tokena, pripremate beli papir (eng. white paper) koji sadrži opis prava i funkcionalnosti tokena, način korišćenja, tehnologiju na kojoj se zasniva, broj tokena koji će biti izdati, tokenomiju, rizike, ograničenja odgovornosti i druge elemente koje lokalni propisi zahtevaju.

Listiranje tokena na centralizovane menjačnice je zahtevan proces ne samo zbog toga što su menjačnice spore ili zato što su njihove naknade visoke, već i zbog toga što funkcionišu prema načelu „uzmi ili ostavi“. To znači da nema mnogo prostora za pregovaranje o uslovima listiranja. Neke menjačnice će zahtevati od vas da im pošaljete mišljenje renomirane advokatske kancelarije iz naprednijih jurisdikcija (US, UK, Singapur, Hong Kong), što je svakako dodatni trošak koji morate imati u vidu. Da bi listirani token bio poželjniji i imao likvidnost, možete angažovati market mejkera (eng. market maker). Ipak, kripto market mejkeri su kontroverzni zbog svojih predatorskih praksi (kapitalizam, ne?), te morate obratiti posebnu pažnju kada pregovarate sa njima.

Zaključak

Projekti iz balkanskog web3 ekosistema su se etablirali u globalnim okvirima (Soleflare, Tenderly, Defisaver, Streamflow, OriginTrail, BlockSplit, Eth Belgrade i dr) i već su prošli putem koji smo opisali u ovom tekstu. Kada odlučite da krenete u ostvarivanje svojih ideja, ne morate da krećete od nule jer možete da se oslonite na iskustvo onih koji su kroz prokrčili put i spremni su da ga podele sa vama. To će vam olakšati neke odluke ili umanjiti početne troškove, ali angažovanja profesionalnih savetnika je i dalje bitan korak u razvoju vašeg biznisa. Cilj ovog teksta je da vam dodatno pomogne da dekodirate pravne zavrzlame koje vas izvesno očekuju i izoštri sliku pravnog procesa razvoja projekta.